Opis: Zlatokrila utva ima dužinu tela od 58 do 70 cm i raspon krila od 110 do 135 cm. Može da teži od 985 g do 1,6 kg. Mužjak ima narandžasto-braon perje tela i nešto bleđu glavu i vrat. Letna i repna pera su crne boje. Kljun je takođe crn, dok su noge tamno sive. Ženka je slična mužjaku, ali ima bledu, beličastu glavu i vrat, i nema crnu ogrlicu oko vrata. Tokom mitarenja, na kraju sezone parenja, mužjaci mogu da izgube crnu ogrlicu, ali se ona ponovo obnovi u decembru.

Način života: Preferiraju nizijske potoke, sporotekuće reke, jezerca, poplavljene pašnjake, močvare i brakične lagune. Obično formiraju parove ili manje grupe, a samo ponekad veća jata. Tokom mitarenja i zime skupljaju se u velikom broju na odabranim jezerima i sporotekućim rekama. Ogromne skupine od 4-10 hiljada ptica zabeležene su u Nepalu i Turskoj.

Razmnožavanje: Sezona parenja im je tokom marta i aprila. Mužjaci i ženke ostvaruju veoma jaku vezu, jer se sparuju za čitav život. Parenje se, nakon kratkog rituala udvaranja, odvija u vodi. Gnezdo uglavnom svija ženka, koristeći perje i travke. Legu 6-12 jaja između aprila i juna. Ženka leži na jajima, dok mužjak u blizini igra ulogu stražara. Mladi se izlegu nakon 28 dana i oba roditelja ih čuvaju. Mladi dobijaju perje nakon 55 dana života.

Ishrana: Svaštojedi (lišće, trava, vodeno bilje, zrnevlje, beskičmenjaci i mali kičmenjaci).

Zanimljivosti: Budisti Zlatokrilu utvu smatraju svetom pticom, što joj pruža određenu zaštitu u centralnoj i istočnoj Aziji, gde joj je populacija stabilna, pa čak i u porastu. U Evropi se, s druge strane, populacije znatno smanjuju usled isušivanja voda i lova. Tokom sezone parenja, ove ptice mogu biti veoma agresivne, kako prema svojoj, tako i prema drugim vrstama. Uljezima prilaze spuštene glave i ispruženim vratom, proizvodeći ljutite krikove.