Opis: Ružičastokljuna patka 2 – oba pola imaju tela sličnih dimenzija. Mogu izrasti do oko 56 cm u dužinu i da teže 1-1,2 kg. Raspon krila im je od 72 do 84 cm. Mužjak ima upečatljiv ružičasti kljun sa crnim vrhom, crvenu izbočinu u osnovi kljuna, crvene oči, sjajnu ljubičasto-crnu glavu, crni gornji deo tela i grudi i crna krila sa širokom belom prugom, koja je vidljiva samo tokom letenja. Donji deo tela i bokovi su svetlo sive boje, a noge narandžasto-žute. Ženka ima plavkasto-sivi kljun sa crnim vrhom i pretežno je braon boje, sa belim licem i braon očima.

Način života: Omiljena staništa Ružičastokljunih pataka su močvarna područja, plitke slatkovodne bare i mala jezera. Migratorna su vrsta, čija kretanja najviše zavise od vremenskih uslova. Sezonske suše, koje su česte u centralnoj Argentini, primaoravaju ptice da se krajem leta pomeraju ka većim vodenim površinama. Porast populacije se može primetiti tokom kišnog perioda. Ove patke su veoma društvene i mogu formirati jata od više hiljada jedinki.

Razmnožavanje: Tokom svake sezone parenja, mužjaci i ženke obrazuju sezonsku vezu. Parovi, međutim, nisu monogamni i ne traju tokom celog života. Parenje se generalno odvija u oktobru i novembru i to pojedinačno u parovima ili u manjim grupama. Gnezda prave na ivici obale, pored vode. Ženka nosi 8-12 jaja koja čak može snesti i u gnezdu druge ptice, ukoliko je to moguće. Inkubacija jaja traje 27-29 dana, a mladi stasaju u roku od 50-75 dana. Ženke obično odgajaju pačiće bez pomoći mužjaka.

Ishrana: Svaštojedi (zrnevlje, seme, trava, lišće, vodeno bilje i beskičmenjaci).

Zanimljivosti: Naučno ime Netta, na starogrčkom znači “patka”, a reč peposaca je uzeta od Guaranskog (domorodački jezik Južne Amerike) imena za ovu vrstu i znači “hvalisava krila”, ukazujući na široku belu prugu koja je vidljiva samo kada su krila raširena. Iako je klasifikovana kao patka ronilica, hrani se više poput prave patke. Jedne su od najčešćih pataka Južne Amerike. Lako ih je pripitomiti, pa se često gaje u privatnim kolekcijama. Povremeno, legla različitih ženki mogu da se udruže i tada ženke zajedno odgajaju mlade, kao kolektiv.