Opis: Južnoamerički koati, poznat i kao Prstenorepi koati, je član porodice rakuna. Odrasli koati teži 2-7,2 kg i dužine je 85-113 cm, pri čemu rep čini polovinu te dužine. Ima gusto krzno. Gornja strana je tamno braon, sive ili svetlo smeđe boje. Donji delovi su beli. Ima male uši i usku glavu. Izduženi nos se blago savija ka gore i veoma je fleksibilan. Njuška je braon, sa belim šarama. Dugačak rep, koji koatiju služi za ravnotežu, crne je do braon boje, sa žutim prstenovima.

Način života: Široko je rasprostranjen u tropskim i subtropskim delovima Južne Amerike. Pojavljuje se u nizijskim šumama istočno od Anda do 2500 m visine. Ženke obično žive u velikim grupama od 15 do 30 jedinki, dok mužjaci žive samostalno. Koatiji su dobri penjači i plivači. Veći deo dana tragaju za hranom. Iako su većinom prizemni, oni spavaju, razmnožavaju se i rađaju na drveću. Ni grupe ženki, ni samostalni mužjaci ne brane određenu teritoriju.

Razmnožavanje: Sve ženke u grupi su spremne za reprodukciju za vreme sezone voća i pare se sa nekoliko mužjaka. Gestacioni period traje od 74 do 77 dana. Ženke rađaju 1-7 mladunaca po leglu. U divljini, ženke napuštaju grupu kako bi rodile u gnezdu napravljenom na drvetu, a vraćaju se grupi sa svojim mladima 5-6 nedelja kasnije. Mužjaci dostižu polnu zrelost nakon tri godine, kada i napuštaju svoju grupu. Ženke dostižu polnu zrelost nakon dve godine života.

Ishrana: Svaštojedi (voće, lišće, jaja, beskičmenjaci i mali kičmenjaci).

Zanimljivosti: Koatiji imaju snažne prednje udove i kandže uz pomoć kojih se penju ili iskopavaju hranu. U potrazi za životinjskim plenom prevrću kamenje ili otvaraju debla svojim kandžama. Mogu da izokrenu zglobove članaka kako bi silazili sa drveta glavom napred. U divljini, koatiji su vrlo značajni u suzbijanju broja insekata i štetočina. S druge strane, čine štete usevima, a poznato je i da napadaju živinu. Dešava se čak i da preturaju po đubretu u ljudskim naseljima.