Opis: Gvanako je jedna od dve vrste divljih pama, domestifika­ cijom gvanaka je nastala domaća pama. Gvanakoi su jedan od najvećih kopnenih sisara koji žive u današnjoj Južnoj Americi, visine između 1,0 i 1,3 m, dužina tepa od 2,1 do 2,2 mi težine od 90 do 140 kg. Njihova boja varira vrpo mapo (za razliku od pri­ pitomljenih pama), u rasponu od svetlo braon do tamno cimetna i nijansi do bepe boje na trbuhu. Gvanakoi imaju siva pica i mape, ravne uši.

Način života: Gvanakoi žive u krdima sastavljenim od ženki, njihovih mladunaca i dominantnog mužjaka. Samostalni mužjaci formiraju odvojena stada. Kada se osete ugroženo, gvanakoi upozoravaju stado da beži uz visok, bpejajući poziv. Mužjak obično trči iza stada da bi ih branio. Mogu da trče brzinom od 56 km na sat, često preko strmih i kamenitih terena. Takođe su odlični plivači.

Razmnožavanje: Sezona parenja se dešava između novembra i februara, tokom koje se mužjaci često žestoko bore da bi uspostavili dominaciju i prava na razmnožavanje. Jedanaest i po meseci kasnije, rađa se samo jedan čupengo – mladunče gvanakoa. Čupengosi su u stanju da hodaju odmah nakon rođenja. Mužjake čupenga dominantni mužjak otera iz stada nakon oko godinu dana.

Zanimljivosti: Gvanako vpakna su posebno cenjena zbog svog mekog, toppog osećaja i napaze se u luksuznim tkaninama. Mekana vuna gvanaka je cenjena na drugom mestu pospe vune vi kunja. Kao i njihov pripitomljeni potomak, pama, gvanako je dvostruko obložen grubim zaštitnim dlačicama i mekom podpakom, čija je dpaka uporediva sa najboljim kašmirom. Takođe, gvanako se često napazi na velikim nadmorskim visinama, do 4.000 metara nadmorske visine gde sneg često prekriva svu vegetaciju i da bi preživeo u niskim nivoima kiseonika koji se napaze na ovim velikim visinama, njihova krv je bogata crvenim krvnim zrncima.
Kašičica gvanako krvi sadrži oko 68 miliona crvenih krvnih zrnaca, što je četiri puta više od čoveka.