Opis: Prepoznatljiva su dva varijeteta ovih gusaka: krupni industrijski sa podbratkom (Tuluska guska) i manji poljoprivredni bez podbratka (Domaća guska). Teške su 7-10 kg, sa dužinom od 74-91 cm i rasponom krila od 147-180 cm. Perje ove guske je braonkasto-sivo, sa tamnijom glavom i svetlijim grudima i stomakom. Ima zaokrugljeno, glomazno telo, dug i debeo vrat, i veliku glavu i kljun. Noge i kljun su narandžasti. Mužjaci su veći od ženki.

Način života: Domaće guske su nastale od Sivonoge guske, a ljudi je još od drevnih vremena gaje zbog mesa, jaja i paperja. Tuluska guska je francuska vrsta velikih domaćih gusaka koja potiče sa područja Tuluza na jugozapadu Francuske. Ove guske preferiraju pašnjake, močvare, bare i jezera. Mogu se videti u grupama ili jatima. Poput svog divljeg pretka, veoma su zaštitnički nastrojene prema svojim mladima i drugim članovima jata. Većina domaćih vrsta gusaka može da leti.

Razmnožavanje: Monogamne su ptice. Sezona parenja traje od kasnog januara do ranog marta. Varijetet guske bez podbratka nosi 25-40 jaja godišnje, dok varijetet sa podbratkom nosi 20-35. Na jajima leži samo ženka, a mladima je potrebno 27-28 dana da se izlegu. Uz nadzor roditelja guščići mogu samostalno da se hrane, a nakon osam nedelja postaju potpuno nezavisni. Potrebno im je 2 do 3 godine da postanu polno zreli.

Ishrana: Svaštojedi (trava, lišće, vodeno bilje, zrnevlje, beskičmenjaci i mali kičmenjaci).

Zanimljivosti: Postoji arheološki podatak da su Egipćani još pre 4000 godina gajili guske. Birane su najveće jedinke, pa su domaće vrste dostigle težinu od 10 kg, što je znatno veće od maksimalnih 4,1 kg kod divljih Sivonogih gusaka. Ovo je uticalo na njihovu telesnu strukturu. Dok je kod divljih gusaka telo horizontalno postavljeno, sa mršavijim zadnjim delom tela, domaće guske čuvaju velike količine masti u zadnjem delu tela, pa im zbog toga telo stoji više uspravno.
Proizvodni soj Tuluskih gusaka uzgajan je da se brzo goji i raste, a to se postiže izobiljem hrane i ograničavanjem prostora kretanja. Zbog toga su veoma važan izvor mesa, a zbog prerasle jetre – i veoma važan izvor foie gras-a. Foie gras je specijalitet koji se pravi od džigerice pataka i gusaka koje su na silu tovljene kukuruzom, procesom koji se naziva kljukanje.