Opis: Berberski makaki je prekriven gustim krznom koje ga odlično štiti od hladnih temperatura. Boja krzna varira od žućkasto-sive do tamne braon-sivkaste. Grudi i stomak su znatno svetlije boje od ostatka tela, dok je lice tamno roze. Uočljiva je razlika u polovima po tome što su mužjaci primetno veći od ženki. Ženke su prosečno visoke 55,7 cm, a mužjaci 63,4 cm. Prosečna težina ženki iznosi 9,9–11 kg, a mužjaka 14,5–16 kg. Berberski makakiji imaju vidno kratak rep koji dužinom varira od 1 do 2 cm.

Način života: Berberski makaki, poznat i kao berberski majmun ili magot, je autohtona vrsta makakija na Atlas planinama u Alžiru i Maroku. Ima ih na visinama od 400 do 2300 m. Osnovna staništa su im kedrove šume, ali ih ima i u mešovitim šumama i na travnjacima. Preko zime su uglavnom na drveću, dok se tokom leta više kreću po tlu. Prosečna grupa im se sastoji od 24 jedinke, ali može da broji i do 59 jedinki, pri čemu je odnos mužjaka i ženki 1:1. Oni, kao i većina primata, međusobno bište jedni druge, što je važan dnevni ritual tokom kojeg se učvršćuju društvene veze, smanjuje stres i oslobađa od parazita. Mužjaci i ženke imaju razdvojene hijerarhije u grupi. Relativno su miroljubiva vrsta primata.

Razmnožavanje: Sezona parenja se odvija od novembra do kraja marta. Gestacioni period u proseku traje oko 164 dana, nakon čega se rađa jedno mlado, negde između aprila i juna. Polnu zrelost dostižu sa 3 do 4 godine starosti. Ženke ostaju u estrusu oko mesec dana, a prvo mlado dobiju u petoj godini života. Mužjaci i ženke imaju mnoštvo partnera. Kada se mladi rode, cela grupa učestvuje u njihovom odgoju. Zbog promiskuitetne prirode berberskih makakija, mužjaci ne mogu da znaju koje je mlado njihovo. Iz tog razloga oni pružaju roditeljsku brigu svim novorođenim mladima u grupi.

Ishrana: Svaštojedi (lišće, zrnevlje, seme, orašasti plodovi, voće, povrće, beskičmenjaci i mali kičmenjaci).

Zanimljivosti: Berberski makaki je jedina vrsta makakija koja živi izvan Azije i jedini afrički primat koji može da preživi severno od Sahare. Takođe je i jedini primat, pored čoveka, koji živi u Evropi, s obzirom da je introdukovan na Gibraltar. Fosilni ostaci pokazuju da je ova vrsta nekada naseljavala južnu Evropu i celokupnu severnu Afriku. Vodi se kao ugrožena vrsta na IUCN-ovoj Crvenoj listi. U Maroku i Alžiru je zakonski zaštićena vrsta, ali je i dalje u opasnosti od lokalnog istrebljenja. Najveća opasnost im je gubitak staništa i krivolov.