Opis: Odrasle jedinke su dužine 68 cm. Telo im je prekriveno belim perjem, osim delova sa crnim perjem na zadnjem delu leđa. Glava, vrat, zakrivljeni kljun i noge su crne boje. Raspon krila je od 112 do 124 cm, a teški su od 1,35 do 1,5 kg. Polovi su slični, s tim što su mužjaci veći od ženki. Na belim krilima im se tokom letenja primećuju crne ivice.

Način života: Afrički sveti ibis je ptica močvarnih i plavnih područja. Gnezdi se na drveću nad vodom ili pored nje. Hrani se gacajući po plićacima močvara ili na vlažnim livadama sa mekim tlom. Formiraju grupice na obalama ostrva ili napuštenim zgradama. Velike kolonije se sastoje iz brojnih podkolonija i mogu da broje i do 1000 jedinki.

Razmnožavanje: Uglavnom se pare jednom godišnje. Sezona parenja u Africi traje od marta do avgusta, a u Iraku od aprila do maja. Grade gnezda od grančica, najčešće na drvetu baobaba. Ženke legu 1-5 jaja po sezoni, na kojima leže oba roditelja 21-29 dana. Nakon izleganja, jedan roditelj je uvek prisutan u gnezdu narednih 7 dana. Ptići dobijaju perje nakon 35-40 dana i osamostaljuju se posle 44-48 dana.

Ishrana: Mesojedi (insekti, male ribe, gmizavci, vodozemci i beskičmenjaci).Biljojedi (seno, trava, povrće, voće i zrnevlje).

Zanimljivosti: Kroz mnogo vekova drevni Egipćani su mumificirali svete ibise i prinosili ih kao zavetovani poklon bogu Totu. Tot je drevni egipatski bog mudrosti, razuma, istine, znanja, učenja, pisanja i matematike, koji je umesto ljudske glave imao glavu ibisa. Smatralo se da je sveti ibis zapravo živa inkarnacija boga Tota na Zemlji. Prema Herodotu, ibisi su bili prizivani za vreme invazije krilatih zmija. Priča glasi da na početku proleća krilate zmije iz Arabije lete ka Egiptu, a da ih ptice zvane ibisi dočekuju na ulazu u ovu državu i nemilosrdno ubijaju pre nego li uđu.