Opis: Erkelove frankoline su zdepaste ptice, sa okruglastim repom i krilima, koje imaju dužinu od 38–41 cm i težinu od 1,05–1,59 kg. Oba pola su slična, s tim što su ženke uglavnom manje od mužjaka. Gornja i donja strana tela prekrivena je prugama kestenjaste boje. Imaju crno lice i kljun, kestenjasto teme i potiljak, i žućkaste noge. Tu su i bela ušna pera, kao i jednostruka bela linija iza oba oka.

Način života: Erkelove frankoline su ptice otvorenih staništa koje su česte na travnjacima, žbunastim brežuljcima, obodima šuma i u grmljacima. Kao svaštojedi, lako su se prilagodile urbanim sredinama poput obradivih polja, plantaža, golf terena i površina oko puteva. Žive na visinama od 2000-3500 m. Mogu se videti same ili u paru. Slabo su aktivne, ali u slučaju opasnosti beže uzbrdo.

Razmnožavanje: Ove frankoline su monogamne. Jaja polažu tokom kišne sezone između aprila i novembra, a tačan period zavisi od lokacije. Gnezda su im plitka udubljenja u zemlji, oivičena vegetacijom. Leglo obično sadrži od 4 do 10 jaja. Ženka leži na jajima od 16 do 21 dana. Oba roditelja brinu o mladima. Ptići prate svoje roditelje odmah nakon izleganja i sposobni su da samostalno nalaze hranu. Sedentarni i društveni, ostaju uz roditelje nekoliko meseci.

Ishrana: Svaštojedi (bilje, seme, zrnevlje, bobice i insekti)

Zanimljivosti: Prepoznatljivo oglašavanje ovih frankolina je veoma glasno i može se čuti tokom cele godine. Ono se učestalo ponavlja u dugim periodima, a opisuje se kao “ludački kokodakajući smeh, koji u valovitom paternu napreduje sve brže prema kraju”. Filogenetska studija objavljena 2019-te, otkriva da je ova vrsta blisko srodna sa kritično ugroženom Džibuti frankolinom (Pternistis ochropectus), koja se nalazi samo u Džibutiju, jednoj od zemalja Afričkog roga.
Specifično ime dodelio joj je Eduard Rupel u čast svom asistentu Teodoru Erkelu (1811–1897), koji mu je pomagao u izučavanju ove frankoline.