Opis: Mužjak patas majmuna može dostići dužinu od 60 do 87 cm, neračunajući rep, koji može biti dug oko 75 cm. Odrasli mužjaci su znatno veći od odraslih ženki, koje imaju prosečnu dužinu tela od 49 cm. Prosečna težina mužjaka je oko 12,4 kg, a ženki 6,5 kg, te je razlika među polovima veoma izražena. Patasi imaju čupavo krzno bledo riđe boje. Grudi, stomak i udovi su im bele boje. Imaju usko telo, duge ekstremitete i dugačak rep. Na licu imaju bele brkove i bradu.

Način života: Patas majmun, poznat i kao vadi ili husar majmun, je prizemna vrsta koji živi u polu-sušnim predelima od zapadne do istočne Afrike. Izbegava guste šume, dok preferira otvorene tropske savane. Obrazuju društvene grupe u kojima su samo ženke stalni članovi. Kada dostignu polnu zrelost, mužjaci napuštaju svoje rodne grupe, pri čemu se pridružuju nekoj muškoj grupi ili počnu da žive samostalno. Obično je u grupi sa ženkama prisutan samo jedan mužjak. Grupa može da broji od 10 do 40 članova. Odrasle ženke odlučuju o kretanju grupe, pri čemu ih mužjak samo prati.

Razmnožavanje: Sezona parenja se u nekim populacijama odvija u junu, pa sve do kraja septembra, pri čemu se mladi rađaju između novembra i januara. Jedan mužjak se pari sa više ženki. Međutim, dešava se i da se mužjaci van grupe privremeno pridruže tokom sezone parenja. Mužjaci dostižu polnu zrelost sa 4 do 4,5 godine, dok ženke sa 3 godine života. Ženke izvedu jedno mlado u godini i imaju veoma kratak period odmora između dva ciklusa rađanja. Gestacioni period traje oko 170 dana. Ženke rađaju jedno mlado o kome brinu dok ne postane nezavisno od njih. Ženski potomci ostaju u svojoj rodnoj grupi u blizini majki tokom čitavog života.

Ishrana: Svaštojedi (voće, povrće, lišće, bilje, krtole, ptičja jaja i insekti).

Zanimljivosti: Za razliku od drugih primata, patas majmuni retko traže spas od grabljivica na drveću. Razlog tome je što nastanjuju predele sa proređenim drvećem. Patas majmuni su najbrži trkači od svih primata, dostižući brzine i do 55 km/h. Prema tome, oni uglavnom beže na tlu od svojih prirodnih neprijatelja, a pojedinci su primećeni i kako napadaju grabljivice poput šakala i divljih mačaka. Očuvanje ove vrste majmuna je kritično zbog njihove već male populacije, ograničenog životnog prostora i uništavanja staništa. Takođe, izlovljavanje ovih životinja od strane čoveka je sve učestalije, posebno na zapadu Afrike.