Opis: Indijska guska ima sivo telo, sa narandžastim nogama i kljunom, i crno-belim vratom. Vrlo se lako razlikuje od drugih gusaka roda Anser po uočljivim crnim prugama u obliku latiničnog slova U na beloj glavi. Teške su između 2 i 3 kg, imaju raspon krila između 140 i 160 cm i dugačke su između 68 i 78 cm. Oba pola izgledaju slično.

Način života: Njihova staništa van sezone parenja su u Indiji, Bangladešu i Nepalu. Društvene su ptice i migriraju u porodičnim grupama ili kolonijama. Društvena organizacija im se sastoji od sparenih mužjaka i ženki koji su na vrhu hijerarhije, zatim sekundarnih ženki koje su obično deo harema i samostalnih ženki koje su na najnižem društvenom nivou. Nastanjuju planinske pašnjake i polja useva. Močvare i jezera na visinama od 4000 do 6000 m koriste kao svratišta preko zime. Neke su čak primećene kako lete na visinama od 9000 m dok migriraju preko Himalaja.

Razmnožavanje: Parenje se odvija u zapadnoj Kini, Mongoliji i na južnoj Tibetanskoj visoravni. Uglavnom primenjuju monogamni sistem parenja u kome se mužjak pari sa jednom ženkom nekoliko godina, ali se ponekad dešava da se mužjaci pare i sa sekundarnim ženkama. Sezona parenja traje tokom proleća. Legu 3-8 jaja, na kojima leže 28-30 dana. Guščići dobijaju potpuno perje 55-60 dana nakon izleganja, a dostižu polnu zrelost sa 3 godine starosti.

Ishrana: Biljojedi (zrnevlje, semenke, trava, vodena vegetacija).

Zanimljivosti: S obzirom da migriraju preko Himalaja, Indijske guske spadaju u ptice koje dostižu najviše visine leta na svetu. Te ogromne visine mogu da prežive, jer imaju više kapilara koji su gušće raspoređeni, pa njihovi mišići dobijaju mnogo više kiseonika. Takođe, hemoglobin u njihovoj krvi mnogo efikasnije vezuje kiseonik. Kod ovih gusaka je primećen parazitizam legla, gde ženke nižeg društvenog statusa pokušavaju da snesu jaja u gnezda ženki višeg statusa. Ovo rade kako bi povećale stepen preživljavanja svojih mladih.