Opis: Evroazijska zviždara je 42–52 cm duga, ima raspon krila od 71–80 cm i teška je 500–1,073 g. Mužjak ima kestenjasto obojenu glavu sa kremasto-žutim čelom i temenom, srebrno-sivi kljun sa crnim vrhom, ružičaste grudi, pretežno sivo telo sa belom bojom duž bokova, beli donji deo tela, crni zadnji deo i tamno-sive noge. Ženka je uglavnom braon-siva, sa beličastim donjim delom tela. Može biti riđeg tipa, sa crvenkastom glavom ili sivog tipa, sa sivkastom glavom. Van sezone parenja, perje mužjaka podseća na perje ženki.

Način života: Evroazijske zviždare nastanjuju mnoštvo različitih vlažnih staništa poput plitkih slatkovodnih močvara, laguna i jezera, sa obiljem plutajuće i potopljene vegetacije i muljevitim ili blatnjavim dnom. Mogu se naći i u sporotekućim rekama i potocima. Ove ptice spadaju u prave patke koje se hrane u vodi i na kopnu. Veoma su društvene van sezone parenja i obrazuju velika jata. Razmnožavaju se u severnim delovima Evrope i Paleoarktika. Migratorne su ptice koje prezimljuju znatno južnije od reona razmnožavanja.

Razmnožavanje: Evroazijske zviždare su sezonski monogami koji formiraju parove od kasne jeseni, pa tokom cele zime. Sezona parenja traje od aprila do maja. Legu 7-11 jaja u plitkom udubljenju na zemlji, obloženom vegetacijom i paperjem. Gnezda smeštaju najčešće blizu obale, pod visećim granjem. Ženka sama leži na jajima 22 do 25 dana i vodi brigu o pačićima. Mladi dobiju perje nakon 40 do 45 dana, a polno sazrevaju u prvoj ili drugoj godini života.

Ishrana: Biljojedi (vodeno bilje, trava, lišće, seme i alge).

Zanimljivosti: Ova patka ima neobične navike u ishrani. Ona se hrani na kopnu, poput guske, a pošto nije dobra u ronjenju, ona krade hranu od patki ronilica kada isplivaju na površinu. Mogu se videti u mešovitim jatima i to posebno sa Američkim zviždarama u SAD-u, sa kojima mogu i da se ukrštaju. Evroazijske zviždare se komercijalno i rekreativno love, a njihova jaja se sakupljaju. Gaje se i kao ljubimci.