Opis: Beli paun predstavlja genetsku mutaciju obojenosti Indijskog plavog pauna. Oba pola imaju potpuno belo perje, plave do crne oči i bledo ružičaste noge i kljunove. Primetna je vrlo mala promena nijanse na okastim šarama nadrepnih pera mužjaka. Dužina mužjaka od kljuna do repa iznosi od 100 do 115 cm, a zajedno sa repom od 195 do 225 cm. Teški su od 4 do 6 kg. Ženke su manje, sa dužinom od oko 95 cm i težinom od 3 do 4 kg.

Način života: U divljini nema zabeleženih belih paunova, pa se ova varijacija obojenosti može naći samo u veštačkim uslovima. Paunovi tragaju za hranom po tlu u malim grupama sačinjenim od mužjaka i 3 do 5 ženki. Na otvorenom se mogu videti ujutru, dok ostatak dana provode u hladovini. Kada ih uznemire, uglavnom beže trčećim korakom, a tek ponekad polete. Noći provode u grupicama na visokom drveću, ali i na stenama, zgradama ili visokim stubovima.

Razmnožavanje: Poligamna je vrsta. Sezona parenja im najviše zavisi od kiše. Mužjaci zavode ženke podižući nadrepna pera u široku lepezu. Gnezda su im plitko ukopana u zemlji, oivičena lišćem i grančicama. Snose 4 do 8 jaja na kojima oko 28 dana leži samo ženka. Nakon izleganja, ptići svuda prate svoju majku.

Ishrana: Svaštojedi (semenke, insekti, voće, mali sisari i gmizavci).

Zanimljivosti: Iako albino paunovi postoje, veoma su retki i većina belih paunova zapravo nisu albino. Beli paunovi imaju genetsko stanje koje se zove leucizam, koje uzrokuje da pigmentne ćelije ne migriraju iz nervnog grebena tokom razvoja. Oni mogu da proizvedu pigment, samo što ne dolazi do njegovog deponovanja u perju, što rezultira time da su im oči plavo-sive, dok perje nema nikakvu obojenost. Nasuprot tome, pravi albino paunovi uopšte nemaju pigment mela-nin, te su im oči roze ili crvene boje. Pilići leucističnih paunova se rađaju žuti, a postaju bele boje tek kada sazre.