Opis: Andska guska je velika guska sa pretežno belim perjem i crnim perima na krilima i repu. Ima kratak ružičasti kljun sa crnim vrhom, tamne oči, narandžasto-crvenkaste noge i plovne kožice između prstiju. Oba pola su slična, ali je mužjak veći od ženke. Tipična odrasla jedinka je dugačka 75-80 cm i teška 2,7-3,6 kg. Raspon krila im je 140-160 cm.

Način života: Andska guska je stalni stanovnik jezera i močvara na visokim Andima iznad 3000 m. Krajnje je kopnena ptica i pribegava vodi samo kada je u opasnosti. Ove guske su društvene većim delom godine i jako su bučne. Vrsta je poznata po agresivnosti, posebno mužjaci tokom sezone parenja. Van sezone parenja Andske guske žive u malim jatima ili grupama i uglavnom su sedentarne odnosno lete vrlo retko. Hrane se u predelima sa visokom travom, gde i žive.

Razmnožavanje: Mala jata se razdvajaju u parove za vreme sezone parenja, tokom koje traže pogodno mesto za svoje gnezdo u niskoj travnatoj vegetaciji. Sezona parenja počinje u novembru i završava se u januaru. Ženka snese 5-10 sjajnih, prljavo belih jaja. Samo ženka leži na jajima, dok mužjak stražari svih 30 dana inkubacionog perioda. Oba roditelja odgajaju mlade. Nakon 3 meseca života, mladi potpuno operjaju. Polno sazrevaju do treće godine. Parovi ostaju zajedno do kraja života ili bar budu verni jedni drugima nekoliko godina.

Ishrana: Biljojedi (trava, vodeno bilje, lišće i zrnevlje).

Zanimljivosti: Andska guska ima mutaciju na hemoglobinu koja mu omogućava znatno povećanje afiniteta prema kiseoniku. Smatra se članom roda Chloephaga, ali skorašnje studije predlažu da se premesti u rod Neochen.